Hoće li se mediji baviti tada računicom, koliko nas Kosovo košta. Ali nije važno. Važno je da sate, dane i noći provodimo uz Velikog brata, Farmu, Grand parade i hitove. A o sebi i ne moramo misliti. Drugi o nama misle mnogo više i temeljitije.

Radi se o istorijskoj tragediji jednog naroda kome je sloboda bila vekovni san - sve dok se nije obistinila. Svojim odnosom prema radu, odgovornosti i solidarnosti, mi već dva veka poručujemo „Vrati se aga“.

Lukovićevi sljedbenici, koji komentarišu tekstove na E – novinama i za čije komentare uredništvo snosi odgovornost, ni malo ne zaostaju za svojim idolom.Za njih je Milovan Malić odvratno dijete odvratnih roditelja, štene koje će jednoga dana postati predsjednik.

Velikog Brata nije rodila majka Srbija, ali je on očito usvojen u našu porodicu. U otuđenom svijetu moderni čovjek od rodbine jedino ima Velikog Brata. Upravo takav potreban je savremenoj civilizaciji. U njegovom formiranju tradicija se nameće kao prepreka, zato joj treba oduzeti značaj.

Zagovornici formiranja regionalnih javnih servisa istakli su da su u izradi Nacrta zakona učestvovali samo oni koji se protive njihovom postojanju, dok je većina prisutnih bila odlučna u stavu da niška NTV mora da preraste regionalni javni servis.

Studenti su se žalili na loš kvalitet nastave i neusklađenost gradiva s bolonjskim procesom, a „Nezavisne“ su otkrile da je Nurić 2009. uspeo da prevari Ministarstvo prosvete i kulture RS, koje mu je nostrifikovalo i priznalo diplomu doktora ustavnog prava.

U toku sledeće 2014. godine biće obeležena 100-godišnjica Prvog svetskog rata. Nema potrebe govoriti koliko je to značajna i znamenita godišnjica za srpski narod. 

Kada se samo pogleda spisak novih predsednika resornih odbora može se se jasno videti da ne postoji elementarni kontinuitet sa ranijim delovanjem, ali je zato očigledno da se i dalje nastavlja sa kadrovskom praksom koja je i dovela do poraza na izborima.

To im nije bilo dovoljno, pa je nakon degutantno patetičnog „protestnog pisma“ svjetskoj organizaciji i njenom čelniku uslijedilo providno i vrlo brzo raskrinkano spinovanje o nekakvom „izvinjenju“, ni manje, ni više, nego kompletnih Ujedinjenih nacija.

Pominjati u filmu rešenje Jevrejskog pitanja u Srbiji, a ne pomenuti razlog za to, deluje zlonamerno. Tužno je i pomalo mračno uopšte pričati o tome, ali u Srbiji je to moglo da se desi jer ovde nikad i nije bilo puno Jevreja, pogotovo ne onoliko koliko ih je bilo u Nemačkoj ili Poljskoj.